Na završnoj konferenciji projekta u okviru srpsko-nemačke saradnje „Savetodavne usluge u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu“, kojeg realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ GmbH), predstavljeni su ostvareni rezultati u okviru devetogodišnje saradnje, kao i zaključci i primeri najbolje prakse nastale tokom trajanja projekta.
Važni projektni rezultati, poput unapređenja zakonodavnog okvira za energetsku efikasnost u zgradama, Nacionalne tipologije stambenih zgrada i uvođenja energetskih pasoša koji su obavezni da bi se dobila upotrebna dozvola, kao i centralni registar energetskih pasoša u nacionalnom sistemu upravljanja bazom podataka, postali su uzor na koji se ugledaju druge zemlje Zapadnog Balkana.
„Zahvaljujući uspešnoj i pouzdanoj saradnji između glavnih partnera na projektu – Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije i svih uključenih eksperata, ovaj projekat je uspeo da ostvari odlične rezultate u Srbiji. Nakon devet godina predanog rada projekat se završava, a kao jedan od najvažnijih rezultata je činjenica da je Srbija uspela da se pozicionira kao lider u oblasti energetske efikasnosti u zgradama u regionu Zapadnog Balkana. Naš uspeh se tu ne završava i u cilju postizanja bolje energetske efikasnosti u zgradarstvu, nastavljamo saradnju na našem novom projektu Energetska efikasnost sa fokusom na škole i obdaništa“, izjavila je Renate Schindlbeck, vođa projekta „Savetodavne usluge u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu“. Danas Srbija ima veliki broj stručnjaka za energetsku efikasnost i skoro 1.600 licenciranih inženjera za energetsku efikasnost. Od kada je uveden sistem energetske sertifikacije zgrada do danas, izdato je skoro 1.500 energetskih pasoša, a direktan rezultat toga je ušteda primarne energije od 150.000 MWh i smanjenje emisije CO2 od oko 30.000 tona godišnje. Porast broja stanovnika, sve veća potražnja za građevinskim uslugama i višim nivoom komfora, zajedno sa povećanjem vremena koje se provodi u zgradama, pokazuju da će se trend rasta energetskih potreba u budućnosti nastaviti. Po zvaničnoj statistici Evropske Unije na zgrade odlazi oko 40% ukupne potrošnje finalne energije i oko 36% ukupne emisije CO2. To je najveći sektor potrošnje finalne energije, iza koga slede saobraćaj (33%) i industrija (24%). Iz tog razloga energetska efikasnost u zgradama predstavlja danas osnovni cilj energetske politike na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.
