Staklene fasade postale su imperativ moderne arhitekture, a staklene jedinice mogu biti faktički integrisane u zidove, sa u prvi mah neprepoznatljivim profilima. Potpuna zastakljivanja fasada i stvaranje tzv. staklenih zgrada, iako odraz atraktivnosti, predstavljaju i energetski efikasan i ekonomski isplativ izbor.
Svaka istorijska epoha svedoči o načinu i stilu života. Civilizacijskim napretkom, unapređuju se i performanse građevinskih materijala, koje utiču na promenu arhitekture, a koja opet na sliku sveta kojem pripadamo i na predstavu o prostorima u kojima obitavamo.
Arhitektonski stilovi u neizostavnom su saglasju i sa umetničkim pravcima, te je tako razvojem futurizma početkom XX veka došlo i do razvoja futurističkog stila u arhitekturi. On je manifestovan najpre upotrebom savremenih materijala, aluminijuma, stakla, plastike, neutralnih boja poput bele, sive, crne, dugih linija, svedenih oblika. Predstavlja svojevrsno kretanje ka metalnim konstrukcijama, hladnim i monumentalnim. Estetika koju je pružao, kako u eksterijeru tako i enterijeru, izvesno je odraz modernosti i urbanizma.
Razvoj aluminijuma neodvojiv je od razvoja stakla, te njihova kombinacija preuzima primat u arhitekturi poslovnih objekata, naročito kada je reč o fasadama. Zahvaljujući razvoju termoizolacionih karakteristika stakala, sa prisutnom solarnom i UV zaštitom, stakla bivaju preko celih zidova, te dobijamo tzv. staklene zidove. Staklene fasade skoro uvek imaju profile od aluminijuma, a razlikujemo ih prema konstruktivnom sklopu na okvirne i pločaste, a po dizajnu na jednostruke i dvostruke – u zavisnosti od brojeva stakala, dok se na osnovu toga da li je profil vidljiv ili nije dele na polustrukturalne ili strukturalne.
Razvoj aluminijuma doprineo je stvaranju građevina koje su impresivne i elegantne, u trendu, sa kretnjom ka minimalizmu, čistim i jednostavnim formama, ravnim površinama, koje odgovaraju današnjem poimanju luksuza. Osnova od aluminijuma biva sve manje primetna, dok je staklo dominantno, tako da svetlost nesmetano prolazi, a spoljašnjost se spaja sa unutrašnjošću.
Aluminijumski prozori i vrata podesni su za objekte različitih namena jer svojim performansama mogu odgovoriti na sve mehaničke i estetske zahteve modernog doba. Čak i u pogledu energetske efikasnosti, budući da je zahvaljujući razvoju modernih tehnologija prevaziđen problem izolacije koji je postojao kod ove stolarije usled toga što je aluminijum, kao i svaki metal, dobar toplotni provodnik. Sve karakteristike aluminijuma i mogućnosti koje njegova upotreba pruža opravdano ga čine materijalom XXI veka, privlačnim mnogobrojnim dizajnerima i arhitektama koji pomoću njega mogu ostvariti svoje snove.
Kako ramovi mogu biti u različitim bojama, lako se mogu uklopiti sa ostatkom objekta, kako enterijerom, tako i eksterijerom, i postati zanimljiv estetski detalj. Pri tome se i sam dizajn i oblik stolarije lako mogu prilagoditi projektima, te profili mogu biti kako za velike površine, tako i u vrlo malim dimenzijama.
Još jedna prednost aluminijuma ogleda se u njegovoj prirodnosti, te je u tom smislu obnovljiv materijal, koji se može reciklirati nebrojeno puta. Naime, već korišćen metal može se topiti i koristiti za proizvodnju drugih elemenata, pri čemu se ne smanjuje njegov kvalitet. Kako se može reciklirati, tako se smanjuje potreba za njegovim rudarenjem.
