Danas se nijedan stambeni i poslovni objekta ne bi mogao zamisliti bez prozora. Nije li tako? Oni su neizostavni funkcionalni, estetski i emotivni deo svakog prostora. Nema dana da nemamo bar jedan kontakt sa njim. Zar ne? Ako nam je vruće, ukoliko želimo malo više vazduha ili možda da pogledamo da li se dete vraća iz škole ili komšinica stiže na kafu, dotaći ćemo se prozora. Nekome je on kontakt, nekome zaštita, nekome izvor svetlosti, komfora, a nekome pogled u svet. A, nekome sve. Jednostavno rečeno, nešto bez čega se ne može zamisliti savremeni život. Međutim, prozor je oduvek imao tu funkciju neophodnosti. Zapravo on je i nastao iz istog razloga.
Smatra se da su preteče prozora bili otvori na prvobitnim skloništima ljudi. U početku skloništa su imala samo jedan otvor, vrata kroz koja su ulazili. Međutim vremenom, sa upotrebom vatre, ali i potrebom za svetlošću, ljudi su bili prinuđeni da pored otvora za ulaz naprave još jedan otvor. Pogađate, iz njega se vremenom razvio današnji prozor.
Tokom istorije, prozori, kao i sami građevinski objekti postepeno su se razvijali i usavršavali. Pa tako, tokom svake epohe, menjala se veličina i oblik prozora. Glavni razlog toga bili su klimatski uslovi u kome se objekat nalazio, ali i građevinski materijal. Kamen, drvo i opeka koristili su se za izradu nadprozornih greda, što je uslovljavalo izvesna ograničenja u smislu veličine prozora. U početku, prozori su bili samo mali otvori kroz koje su danju cirkulisali svetlost i vazduh, dok su noću zatvarani kožom, krznom životinja, a kasnije i drvenim vratancima. Pravu revoluciju prozora učinilo je staklo, koje je činilo njegove ispune. Prvi oblici pojavili su se još u drevnoj Mesopotamiji, da bi u Rimu bili u vidu mozaika sa debelim, obojenim komadima stakla.
Uvidevši značaj stakla kao zaštite od spoljašnjih uticaja, ali i istovremene mogućnosti da propusti svetlost, razni narodi su usavršavali tehnologiju izrade i obrade stakla, koje je postalo bitan element svakog prozora.
