Pored samih profila, koji su konstrukcioni deo prozora, pri kupovini važna su i stakla, budući da zauzimaju i do 90% površine prozora. Osim što samo staklo treba da bude energetski efikasno, bitan je i njegov kvalitetan spoj sa okvirom kako ne bi došlo do prodiranja vazduha i vode.
Svakako, danas se najčešće upotrebljava IZO staklo, kojeg čini nekoliko stakala sa međuprostorom ispunjenim gasom ili vazduhom, gde upravo ova međustaklena ispuna biva toplotni izolator. Broj stakala i prostor među njima, kao i vrsta gasa, utiču na svojstva samog stakla. U ovu svrhu, prvenstveno se koriste float staklo, laminirano, kaljeno ili pak reflektujuće. Pored klasičnih IZO stakala, moderan prozor može biti odlikovan i niskoemisionim staklom (Low-e), čiji su neizostavni deo premazi na bazi vanidijum-oksida. Ovi premazi su u vidu tankog filma, na unutrašnjoj strani stakla, kojeg odlikuje to što propušta kratkotalasno zračenje, dok se dugotalasno reflektuje, čime se ostvaruje zadržavanje energije u prostoru.
NE ZABORAVIMO OKOVE
Vrata i prozori se svakodnevno pokreću, a kako bi se njihovo pokretanje neometano vršilo, nečujno, sigurno i pouzdano, važni su i okovi. Okovi imaju višestruku ulogu jer, osim što omogućuju otvaranje i zatvaranje, dihtovanje i uopšte funkcionalnost samog prozora, oni pružaju i svojevrsnu zaštitu, na primer od provala.
Kako treba da budu kvalitetni i dugotrajni, okovi su obično izrađeni od nerđajućeg čelika, a mogu se naći u više nijansi. I među njima postoji nekoliko vrsta, usled uloge koju vrše, zahvaljujući kojima se krila pomeraju (na različite načine: po horizontalnoj ili vertikalnoj osi), a stakla bivaju povezana sa profilima. U njih spadaju različite šarke, makaze, brave, cilindri, ručice, kvake, rukohvati, pa i red pomoćnih okova, poput spojnica, čepova, poklopaca. Okovi su, dakle, neizostavni pokretački mehanizmi od kojih takođe zavisi kvalitet stolarije.
Autor: Sanja Dakić, novinar
