[quote_box_center]Davno je primećena međuzavisnost između sunčevog svetla i zdravlja. Ipak, u poslednjih dvadeset godina se blagotvorni uticaj dnevnog svetla na ljudski organizam sve više potencira što dokazuju i razna medicinska istraživanja, a to se itekako odražava na arhitekturu i građevinarstvo.[/quote_box_center]
Na koji način dnevno svetlo utiče na zdravlje?
Poznato je da sunčeva svetlost ima izuzetno korisno dejstvo u lečenju raznih bolesti kože. Dnevno svetlo emituje određenu količinu UV zračenja koja je neophodna koži da bi pravilno funkcionisala. Pod dejstvom ovih UV zraka organizam proizvodi vitamin D koji je veoma važan za brojne metabiličke funkcije, poput apsorpcije fosfora i kalcijuma.
Manjak vitamina D izaziva slabljenje imuniteta organizma. Pored toga, dnevno svetlo na prirodan način kontroliše bakterije i viruse.
[quote_box_center]Naučno je dokazano da su osobe koje rade u prostorima koji nemaju prozora tj. nemaju izvora dnevnog svetla mrzovoljnije, nedruželjubivije, neodlučnije i manje motivisane za rad, a češće se žale na različite zdravstvene tegobe. Kod dece koja su danima učila u učionicama bez sunčevog svetla, pod veštačkim osvetljenjem, otkriveni su brojni psihomotorni problemi.[/quote_box_center]
Nedovoljno izlaganje sunčevom svetlu izaziva ozbiljne depresije. Dakle, ono nam je preko potrebno kako bismo obezbedili normalno funkcionisanje bioloških, fizioloških i psihičkih procesa, te stoga moramo svakodnevno biti izloženi dnevnom svetlu, bilo u zatvorenim, bilo na otvorenom prostoru.
U kliničkim istraživanjima je primećeno da se ljudi u post-operativnom periodu brže oporavljaju ukoliko su smešteni u prostorije sa mnogo dnevnog svetla.
Osim što je neophodno za normalno funkcionisanje ljudskog organizma, sunčevo svetlo je dragocen i besplatan održivi izvor energije. Zbog toga je ne samo sa zdravstvene, nego i sa energetske strane veoma važno optimalno korišćenje dnevnog svetla u projektovanju budući da štedi električnu energiju.
[quote_box_center]U najvećem broju poslovnih zgrada, upravo se najveći deo električne energije troši na veštačko osvetljenje i hlađenje objekta. Ukoliko bi se optimizovalo korišćenje dnevnog svetla, uštede energije bi bile ogromne.[/quote_box_center]
Optimizacija prirodnih svetlosnih izvora je veoma složen projektni zadatak jer se ne odnosi samo na spoljašnji i unutrašnji izgled objekta, nego i na raspored njegovih konstruktivnih elemenata kao i unutrašnjih prostorija. Pri projektovanju treba pažljivo voditi računa o što većoj iskorišćenosti dnevnog svetla, uz smanjenje refleksija i senki.
Ipak, postoje i određena ograničenja – preveliko izlaganje sunčevom svetlu tzv. insolacija može dovesti do pregrevanja objekta, u zavisnosti od godišnjeg doba. Tad se javlja potreba za njegovim hlađenjem, pa se opet troši električna energija. Zato je projektovanje objekata koji tokom cele godine imaju uravnoteženu rasvetu, refleksije i insolaciju krajnje izazovan i odgovoran zadatak.
Potražnja za najnovijim generacijama prozora sa posebnim niskoemisionim staklima je u stalnom porastu, upravo zbog energetske efikasnosti, baš kao i različitih sistema za zamračivanje i svetlarnika.
Posebno su interesantne svetlosne pumpe koje skupljaju i distribuiraju dnevno svetlo. Ideja je postojala još u drevnom Egiptu kad su se koristila ogledala pod različitim uglovima, da bi polovinom 19. veka bila patentirana u Engleskoj. No, tokom Drugog svetskog rata je fabrika u kojoj su se svetlosne cevi proizvodile razorena, a one pale u zaborav, da bi bile nanovo patentirane od strane Solatube kompanije kao TDD (Tubular Daylight Devices – cevasti uređaj za dnevno svetlo).
Ove svetlosne cevi na kraju koji se nalazi spolja najčešće imaju neku vrstu kupole koja ima funkciju kolektora sunčevog svetla, a onda se ono pomoću optičkih vlakana distribuira cevima i rasipa u prostorijama koje nemaju prozora.
Važnost dnevnog svetla za svakodnevni život i pravo na njegovo korišćenje u Velikoj Britaniji regulisani su zakonom sad već davne 1832. godine, a nešto dopunjen i izmenjen zakon iz 1959. godine pod nazivom «Pravo na svetlost» reguliše u celosti tu oblast.
Kod nas ona nije uređena, ali je od izuzetne važnosti da se uredi jer, bez obzira na to koliko vaše arhitekte ili projektanti veličanstveno obave posao i vi dobijete objekat koji na najbolji mogući način koristi sunčevo svetlo, sve to pada u vodu ako neko ispred vas podigne objekat preblizu ili, naprosto, bude previsok i uskrati vam vaše bogom dano pravo na svetlo.
Zakon nam je preko potreban kako bismo zaštitili pravo svakog od nas na naš deo sunčevog svetla.
Piše: Isidora Gordić
