Beograd teži da postane „zeleni grad“

Posle velikog skoka na listi Svetske banke o uslovima poslovanja, u Srbiji se beleži sve veće interesovanje stranih investitora u građevinskom sektoru, pa i za stambenu izgradnju. Oni utiču i na povećanje kvaliteta gradnje tako da se na tržištu sada mogu naći pametne energetski efikasne i zelene zgrade, koje se po pravili veoma brzo i prodaju. Upućeni poručuju da se kupovina takvog stana isplati za tri do četiri godine.

Srbija je već dugo šampion po rasipanju energije. To bi mogla da promeni primena tuđih iskustava u gradnji. U Italiji se, na primer, odavno podrazumevaju standardi zelene gradnje.

– Mi primenjujemo njihova iskustva, obuke koje smo imali u Italiji na našim objektima. Dobrim odabirom materijala i opreme povećana ulaganja nisu naročito velika, sedam-osam procenata, ali su benefiti značajno veći – od 20 do 30 odsto smanjena je potrošnja svih resursa. To se sigurno otplati za tri do četiri godine – objašnjava Ranko Perović iz firme Edil Italiana.

Podrazumeva se i otpornost na zemljotres i požare.

– Mislim da to vrlo lepo napreduje i naravno ti se stanovi lakše prodaju. Ipak ljudi razumeju da će imati stanove sa višim standardom, sa boljom izolacijom, sa manjim utroškom grejanja i hlađenja – ukazuje Eva Vanista Lazarević sa Arhitektonskog fakulteta.

U Beogradu za sada ima 13 objekata sa sertifikatom zelene gradnje, a u procesu registracije je oko 30.

– Strani investitori su prvo samim zahtevom „želim setifikovanu zgradu“ uneli promenu u okruženje građevinske industrije. Projektanti moraju da znaju da projektuju po principima zelene gradnje, inače ne možeš da dobiješ posao. Građevinske kompanije moraju da znaju na koji način se gradi – ističe Marija Golubović ispred Američkog saveta zelene gradnje.

Od 2012. za svaki objekat koji se zida ili se rekonstruiše potrebno je pribaviti energetski pasoš.

– Savet zelene gradnje Srbije, koji je član Svetskog saveta zelene gradnje, izabrao je Srbiju za promociju Lid standard zelene gradnje, tako da će Ministarstvo ostvariti kontakte i ovaj standard uvrstiti i zvanično u regulativu – napominje Aleksaandra Damnjanović, državni sekretar Ministarstva građevinarstva.

Beograd će se uskoro priključiti programu sertifikacije za zelene gradove, a to znači da će se više voditi računa o potrošnji energije, čistijem transportu, kvalitetu vode i zelenim površinama.

Izvor: www. gradjevinarstvo.rs